I dok su se mališani prilikom početka rada Konjičkog kluba „Arion“ u Gradišci divili konjima, jahačima i pravim sedlima, dvanaestogodišnjem Marku Jurišiću zapalo je za oko nešto sasvim drugo.
Marko je neprestano gledao u moćne fotoaparate i kamere reportera, snimatelja i fotografa. Prvo pitanje koje je Marko postavio jednom novinaru je za koliko se novaca može kupiti takav „Sony“ sa objektivom. A onda je Marko kao iz topa počeo priču.
– Fotografisanje mi je u krvi i po tome se razlikujem od drugara. Svi oni telefone uglavnom koriste za igrice i društvene mreže, a ja za fotografisanje. Svakodnevno uslikam po dvadesetak fotografija. Nekad i stotinu. Po sunčanom vremenu me privlači priroda, volim ptice, ali i zanimljive detalje iz svakodnevnog života i portrete – kazao je Marko.
Priznao je da se ne oslanja na programe za uljepšavanje fotografija, već da su mu najdraže onakve kakve su u prirodi. Raspitivao se i za pravilan izbor kadra, prednosti fotoaparata sa objektivom, fotografske tajne i trikove.
– Vjerujem da će ljubav prema fotografisanju odlučiti i moje zanimanje. Volio bih biti fotoreporter, da istražujem. Za sada se samo igram. Nije samo lijepo fotografisanje. Uživam i kad fotografije prebacim u računar i dok ih razvrstavam. Imam podršku svojih ukućana i prijatelja iz škole – rekao je nasmijani Marko Jurišić, učenik šestog razreda osnovne škole koji je već sada fotoreporter.
Školske izložbe i sekcije, te konkursi za fotografije u okruženju, Markove su realne šanse. A potom i portali koji su uvijek cijenili rad talentovane djece. A Marko Jurišić to jeste.
B. Grgić
