Ispred „biroa“ redovi su nekad bili puni, a sada samo poneki čovjek dođe da bi konkurisao za posao ili se „javljaju“ kako ne bi bili sklonjeni sa liste. Najviše je onih koji su došli da bi se odjavili zato što, kako kažu, za njih posla ovdje nema. Ali preko grane, dodaju, i te kako ima.
Teška situacija i odliv mozgova koji se dešava u Srpskoj nije izostavio skoro ni jedan grad, varošicu i selo, a sve zahvaljujući oglasima koji vode u Evropu.
Po forumima i oglasima za zapošljavanje sve je veća potražnja za profesionalnim vozačima autobusa i teretnih vozila, a veliki broj njih je posljednjih godina otišao u zemlje Evropske unije. Zabrinjavajuće je da novih vozača nema i da se ne opredjeljuju za ovakvu vrstu posla.
Isti slučaj je i sa građevincima, armiračima, tesarima, zidarima. Stefan Milovanović koji se bavi molerskim zanatom rekao je da više nije problem radna snaga koliko je nesigurnost opstanka veća.
– Ne mogu da nađem ni jednog adekvatnog radnika koji će ostati da radi sa mnom i da prima punu platu, jer ne znaju koliko dugo će izdržati. Ostao je poneki stari majstor koji nema više ni vremena ni snage da radi, a mladi su uhvatili put prema granici – kazao je Milovanović.
Banjolučanin Milan Bosančić ima 24 godine i odlazi iz BiH iako je, kako kaže, mislio da nikada neće otići.
– Nisam nikada ni zamišljao da bih mogao otići od kuće, ali šta da se radi. Preživjeti se mora. Nije ni tamo sjajno, ali bar sam siguran da ću imati dobru platu – rekao je Milan.
Diplomirani inženjer poljoprivrede Vladimirka Šukurma istakla je da se sve više nalazi nezaposlenih diplomiranih studenata koji su sa indeksa „prešli“ na praznu radnu knjižicu.
– Poražavajuće je da sjedite nekoliko godina i učite da bi uspjeli da završite i radite ono što volite, a na kraju vas dočeka hladan tuš. Ja sam završila školu da bih, kako stvari stoje, radila na pijaci – naglasila je Šukurma.
Podsjećamo da je portal mojabanjaluka.info nedavno pisao o "nestašici" majstora u gradu na Vrbasu. Moler Velimir Šutilović kaže da je posla sve više, a majstora sve manje. Četrdeset godina radi kao profesionalni moler i ne pamti da je bila ovolika „nestašica“ majstora.
– Zovu za sve: za gletovanje, za glazure, za moleraj, za farbanje, za lakiranje. Imam gelere u ruci i sve mi je teže da radim, ali je još teže odbijati poslove. Radim koliko mogu, ali mi svi govore da nema majstora. A još gori su oni koji su se zanatu naučili preko noći, pa iza njih moraš da popravljaš. Tek je to muka – kazao je Šutilović.
J. Jelić
