Čupav, crn, velik kao dobro uhranjeno tele, laje da ti se krv sledi u žilama! A kad se propne na zadnje noge, visok kao košarkaš! Ko se ne bi prepao Atasa, kad ti nakostriješen i spreman za akciju, stane na put!
Ipak, njegov vlasnik, Slobodan Galić (75), penzioner iz sela Maleševci kod Bosanskog Grahova, tvrdi da je njegov „ćuko“ dobar prema dobrim ljudima, koji imaju čestite namjere. Prema lopovima je, veli, nemilosrdan.
– Ne bojte se. On samo čuva i brani svoje – veli Slobodan.
Ekipa Srpskainfo je sa Slobodanom ipak razgovarala sa bezbjedne udaljenosti. Vrag će ga znati, kako nas je Atas „procijenio“! Oprez je majka mudrosti.
A i od komšija smo usput saznali da „Slobo uvijek ima najopasnije pse“. Poznat je, kažu, po tome nadaleko.
Na pitanje da li je Atas najveći pas u Grahovu i okolini, gazda Slobodan ponosito odgovoara: Šta u Grahovu!
– On je najveći i najjači pas u pet opština uokolo, u cijeloj zapadnoj Krajini – veli Slobodan.
Nije ga, kaže, vagao, ali garant ima više od sto kila! Ali, nije ga teško nahraniti. Atas, kao i njegov gazda, jede ono što se u kući nađe. Skroman je. Nije neka izjelica, a pošteno zaradi svoj hljeb.
– Čuva ovo moje stado ovaca, čuva i mene i kuću i kućište. Ne bih bio bolje čuvan, ni da imam najsavremeniji alarm i četu tjelohranitelja – veli Sobodan.
Nije Atas samo samo pas ovčar, bodigard i čuvarkuća, nego i Slobodanov najbolji prijatelj.
– Nas dvojica živimo sami u ovoj pustopoljini. Kad mu nešto pričam, pažljivo me sluša, svaku riječ razumije – kaže Slobodan.
Pod stare dane je, veli, postao čobanin. Mora se! Penzioner je, ali od penzije se (pre)živjeti ne može.
– Radio sam 40 godina, kao vozač u Grahovu, i zaradio 400 KM penzije. A šta je to na današnju skupoću! Taman da platim struju, nabavim drva, kupim zejtina i brašna. Zato čuvam ovce, prodam po neko jagnje, pa se tako ispomognem – objašnjava Slobodan.
U tom poslu Atas mu je desna ruka. Hvali ga gazda, ali se i čudi, što nas je priča o njegovom psu „toliko zadeverala“.
– Šta ima tu da se priča. Ćuko ko ćuko, samo što je ovaj moj baš narastao. I malo je prijeke naravi, ali to u Krajini nije rijetkost. Ni kod ljudi, ni kod pasa – veli Slobodan.
(Srpska Info)
