Katastrofalne poplave koje su u maju 2014. godine zadesile Republiku Srpsku, te pričinile enormnu štetu, ne samo u materijalnom nego i ljudskom smislu, nerijetko otvaraju pitanje da li je Srpska spremna da se nečemu sličnom suprotstavi ukoliko eventualno dođe do toga.
Nadležni u Banjaluci, koju prije dvanaest godina takođe nije zaobišla jedna od najvećih nepogoda u novijoj istoriji, uvjeravaju da je sistem zaštite od poplava u najvećem gradu u Republici Srpskoj značajno unaprijeđen.
Babić: Gotovo nemoguće da se ponovi 2014.
Iz Odsjeka za poslove civilne zaštite i profesionalne teritorijalno vatrogasno-spasilačke jedinice grada Banjaluka poručuju i da je zahvaljujući tehnološkom napretku i preventivnim mjerama gotovo nemoguće da se ponovi scenario iz 2014. godine.
– Ta godina je bila učiteljica svega onoga što je rađeno u proteklih 12 godina, a urađeno je stvarno mnogo – rekao je Dragan Babić, šef Odsjeka.
Pojašnjava da je sada uspostavljen napredan sistem monitoringa vodostaja, koji omogućava kontinuirano praćenje rijeka u Banjaluci i blagovremeno reagovanje.
– Mi kompletnu rijeku Vrbas i Vrbanju možemo da pratimo i upravo iz tog razloga imamo podatke kojima možemo da se rukovodimo – kazao je Babić.
Kako je dalje pojasnio veliki napredak ostvaren je i u koordinaciji sa Hidroelektranom “Bočac” na Vrbasu, koja, kako je rekao, sada ima precizne podatke o dotocima i može pravovremeno da reaguje.
– Upravo iz razloga što oni sa tim svim najavama i praćenjem dotoka vode u hidrocentralu izvršavaju preventivne aktivnosti, odnosno ispuštanje vode iz jezera. Kontrolisanim upravljanjem akumulacijom sprečava se nagli porast vodostaja. Vidjeli smo i prošle godine da Vrbas nije dostigao više od 600 centimetara, a bila je ogromna količina vode – rekao je Babić dodaojući da takve tehnologije praćenja vodostaja nisu postojale 2014. godine.
Telefonom upozoriti stanovništvo na moguće nepogode
Jedan od projekata na kojem će se insistirati u narednom periodu za Grad Banjaluku je sistem ranog upozoravanja stanovništva na prirodne nepogode po uzoru na zemlje Evropske unije (EU).
– Naš cilj je da napravimo projekat, prema kojem bi stanovništvo telefonom dobilo upozorenje da će se desiti neka vremenska nepogoda. Takav sistem omogućiće pravovremenu reakciju građana i dodatno smanjiti rizike od prirodnih nepogoda – pojasnio je Babić.
Problem klizišta
A dok se situacija u vezi sa vodostajima pažljivo prati, nadležni upozoravaju na drugi problem, a to su klizišta, tačnije reaktiviranje postojećih klizišta zbog padavina kakve smo imali u prethodnih desetak dana.
– Na području Banjaluke već je evidentirano više takvih lokacija koje će biti predmet dodatnih analiza. Ovdje su važne i preventivne aktivnosti, u prethodnom periodu sistematski su čišćeni manji vodotokovi i kanalizaciona mreža. Sve kritične tačke u Banjaluci što se tiče toga smo riješili – rekao je Babić.
Istakao je da je planirana i nabavka nove specijalizovane mehanizacije kada je riječ o čišćenju snijega, što bi omogućilo efikasnije održavanje saobraćajnica u višim predjelima Banjaluke.
Šteta nakon poplava 2014. bila 67,4 miliona KM
Inače, ukupna šteta na objektima fizičkih i pravnih lica, uključujući infrastrukturu i klizišta, tokom poplava od 16. do 26. maja 2014. u Banjaluci iznosila je 67.416.742 KM. Ukupna šteta na ličnoj svojini građana procijenjena je na 21.551.100 KM, a procjenom štete tada je obuhvaćeno 2.170 domaćinstava sa 6.143 člana domaćinstva.
Šteta na 2.241 stambenoj jedinici u svojini građana procijenjena je na 10,6 miliona KM, šteta na namještaju i drugim predmetima u domaćinstivma iznosila 7,1 milion KM, a ostala šteta u svojini građana (zemljište, oprema, stočni fond) je bila 3,7 miliona KM.
Što se tiče privrednih subjekata, šteta je utvrđena kod njih 293 i procijenjena je na 40.012.540 KM.
Na komunalnoj infrastrukturi procijenjena je šteta od 4,7 miliona KM, dok je šteta prouzrokovana klizištima na 47 lokacija na individualnim stambenim objektima u vlasništu fizičkih lica 1,1 milion maraka.
Sporne štete kod privrednih subjekata, koje nisu unesene u bazu podataka, iznose 4,5 miliona KM.
NEZAVISNE NOVINE
