Za razliku od Srbije, Hrvatske i Crne Gore, koje su letjelicama vlastitih avio-kompanija evakuisale svoje državljane iz oblasti Bliskog istoka, BiH nije imala priliku da munjevito djeluje na identičan način, jer nema nijedan svoj avion.
- Srbija – evakuacioni letovi kompanije Air Serbia
- Hrvatska – repatrijacijski letovi za više od 700 državljana
- Crna Gora – letovi nacionalne kompanije Air Montenegro
- BiH – evakuacija uz pomoć drugih država i komercijalnih letova
Tako je već 4. marta evakuacioni avion kompanije “Air Serbia”, sa 67 putnika, koji je poletio iz Šarm el Šeika, sletio na Beogradski aerodrom. Povratak državljana Srbije iz ratom zahvaćenih područja organizovala je Vlada Srbije, a na letu je bilo i državljana BiH.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije
Nekoliko dana kasnije, odnosno 8. marta, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je saopštilo da je u njihovoj te organizaciji “Air Serbije”, do tada bezbjedno evakuisano 329 osoba i to 67 evakuacionim letom iz Šarm el Šeika i 262 letom iz Dubaija.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je juče, u ponedjeljak, da je u saradnji sa nacionalnom avio-kompanijom nastavilo misiju evakuacionih letova još jednim bezbjedno realizovanim letom iz Dubaija. U saopštenju se navodi da je specijalnim letom iz Dubaija u nedjelju naveče bezbjedno vraćeno kući 266 putnika.
Na koga se oslanja Hrvatska
Hrvatska se, pri evakuaciji svojih državljana, takođe oslanjala na vlastiti resurs. Organizovali su više letova, te do Zagreba dovezli više od 700 ljudi.
U Hrvatsku je tako zbog američko-izraelskog sukoba s Iranom u subotu naveče stigao zadnji kontingent hrvatskih državljana koji su se našli na području Bliskog istoka. Posljednjim organizovanim repatrijacijskim letom u Hrvatsku je stiglo 123 putnika, koji su prethodno boravili u Kataru, Kuvajtu, Bahreinu i Saudijskoj Arabiji. U avionu je bilo i pet putnika iz BiH.
Na vlastite resurse oslonila se i Crna Gora. Već 3. marta naveče, prvi avion kompanije “Air Montenegro” sa državljanima Crne Gore evakuisanim iz Jordana, Egipta i ostalih zemalja Bliskog istoka, sletio je na podgorički aerodrom.
I dok su, dakle, države u regionu po svoje državljane slale vlastite letjelice, BiH nema takvu mogućnost, jer već godinama nema sopstveni avion.
Nemamo vlastitu avio-kompaniju
Čak je prije nekoliko dana i Elmedin Konaković, ministar inostranih poslova BiH, direktno priznao da mi imamo problem, jer nemamo vlastitu avio-kompaniju.
– Zemlje iz komšiluka su reagovale zato što imaju svoje avio-kompanije, a naše su pojeli komarci. Srbija i Hrvatska mogu poslati svoje avione, mi toga nemamo. Tučemo se na tržištu sa velikim kompanijama koje imaju cijene koje i nisu baš tako pristojne, ali su okolnosti vanredne – rekao je Konaković.
Riječ stručnjaka
Alen Šćurić, stručnjak za avijaciju, ističe da nacionalna avio-kompanija i te kako znači nacionalnom avio-saobraćaju.
– Kada je imate, vi na nju možete utjecati, ona će vam otvoriti određene linije koje su vama i te kako bitne. Onda će vam i cijene letova biti daleko niže – rekao je Šćurić.
Međutim, dodaje on, kada ste vi velika država, onda je imati nacionalnu avio-kompaniju i prihvatljivo i bitno, kao što je, recimo, slučaj Srbije.
– Čak kada ste i relativno veliki, imate nacionalnu kompaniju kao što je Hrvatska, ili ako ste turistički jaka sila, onda je imate kao što je, recimo, slučaj u Crnoj Gori. BiH nije ni turistička ni velika zemlja i jako je upitno da li je treba imati. Imali smo dva pokušaja nacionalne avio-kompanije u BiH i oba su bila totalni fijasko. Imali smo i nekoliko pokušaja privatnih kompanija pa je i to propalo – podsjetio je Šćurić.
Enormni troškovi
BiH, dodaje on, u ovom momentu može imati maksimalno četiri aviona u svojoj nacionalnoj avio-kompaniji, a to je premalo, jer ih treba bar deset da bi iole bilo isplativo, jer sve ispod toga stvara enormne troškove.
– Da biste pokrenuli nacionalnu avio-kompaniju, trebate bar 50 miliona evra. Ima li ih BiH i kada će se oni vratiti da bi se takva investicija isplatila? Svi znamo kako funkcioniraju takve kompanije u BiH, kako se zapošljavaju ljudi itd. Ja, iskreno, nisam najsigurniji da bi to bila uspješna priča u BiH i da bi se to BiH isplatilo – pojasnio je Šćurić u izjavi za “Nezavisne novine“.
