Šta donosi novi zakon o platnim uslugama Republike Srpske?

Vlada Republike Srpske je krajem decembra utvrdila Nacrt zakona o platnim uslugama RS, kojim se stvaraju pravne pretpostavke za postepeno uvođenje koncepta otvorenog bankarstva.

– Donošenjem zakona unapređuje se oblast platnog prometa u zemlji i inostranstvu, prema strogim zahtjevima i visokim standardima Evropske unije, u prvom redu Direktivi o platnim uslugama (PSD2).

Nove platne institucije

Ciljevi predlaganja zakona su otvaranje tržišta platnih usluga za nove pružaoce platnih usluga – platne institucije, koje će konkurisati bankama kao tradicionalnim finansijskim organizacijama, jača tržišna konkurencija, što bi trebalo pozitivno da utiče na efikasnost izvršenja platnih transakcija i veću pristupačnost plaćanja, primjena tehnoloških inovacija, veća zaštita korisnika platnih usluga, sigurno i transparentno poslovanje pružalaca usluga plaćanja, putem jasnog propisivanja kapitalnih zahtjeva, vlasničkih i upravljačkih zahtjeva, kao i putem nadzora nad poslovanjem koje će vršiti Agencija za bankarstvo Republike Srpske, lakše i brže obavljanje platnog prometa bezgotovinskim instrumentima plaćanja, smanjenje gotovog novca u opticaju, te unapređenje obima e-trgovine – istakli su iz Vlade RS.

Evropski platni promet

Dodali su da donošenje ovog zakona takođe predstavlja jedan od najznačajnijih zahtjeva za priključenje evropskom platnom sistemu za prekogranična plaćanja u evrima – SEPA (Single Euro Payments Area).

Edis Ražanica, direktor Udruženja banaka BiH, rekao je za “Nezavisne novine” da se razgovara o setu novih ili izmjeni postojećih zakona u Federaciji BiH i Republici Srpskoj.

– Ovi zakoni su osnovni preduslov za platni sistem za prekogranična plaćanja u evrima – SEPA. Donošenje ovih zakona nema alternativu. Udruženje banaka je dio Koordinacionog odbora za pristup SEPA, i mi pozdravljamo donošenje ovog seta zakona, jer će oni donijeti transformaciju postojećeg platnog prometa, novih igrača na tržište, što će poboljšati konkurenciju, omogućiti inovacije – objasnio je Ražanica i dodao da izmjena ove zakonske regulative BiH približava tržištu Evropske unije.

Đogo: Ovo je korisno građanima

Sa druge strane, Marko Đogo, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu, kaže za “Nezavisne novine” da se Republika Srpska trudi da prati evropske trendove.

– Bez obzira na politička previranja u BiH, Republika Srpska se trudi da prije Federacije BiH, ali i državnih organa, usvaja evropske regulative. Ovo je namijenjeno da bude u korist građana, sa tim da ja lično drugačije razmišljam. S obzirom na neuređenost cijelog tržišta, najbolje bi nam bilo da se vratimo u sistem platnog prometa kakav je bio u komunizmu.

Moć koja je data komercijalnim bankama je upotrijebljena na način da je privreda ostala u jednom stanju gdje je sve dozvoljeno, a ništa nije korisno. Služba platnog prometa koju smo imali prije rata imala je značajnu ulogu u smislu finansijske kontrole.

Kasnije, kada se prešlo na sistem gdje ima Centralna banka BiH, kao središte sistema u kojima su date mogućnosti da komercijalne banke odvijaju platni promet i tu se vidi koliko imamo preduzeća sa blokiranim računima. Ovo znači da problemi ne bi bili toliko duboki da još imamo službu platnog prometa kakva je bila prije rata – istakao je Đogo.

Dodao je da je ovo dalji korak ka liberalizaciji platnog prometa.

– Moje mišljenje je da je nama potrebna čvršća kontrola, vrlo slično onome što smo nekada imali – naglasio je Đogo.

Nezavisne